Avec cette série de poèmes français interprétés par des artistes de l’espace (ex-)yougoslave, nous souhaitons à la fois évoquer des poètes et explorer une scène relativement inconnue de nous. Nous avons relevé près de trente adaptations ou évocations dont certaines sont des bijoux.

N’hésitez pas à suggérer des titres. On les intègrera avec plaisir dans ce cycle.

******

 

La chanson du jour n'est pas l'adaptation d'un poème mais un hommage à Jacques Prévert.

  

6cbd679269b69f4cbd9eb0ee4197a6d7

 

C'est au chanteur Zvonko Špišić (né en 1937) que l'on doit cette lettre "slovénophone".

 

 

R-4080819-1354587089-5659

 

Comme on le verra, ce message contient quelques références à des poèmes de Jacques Prévert. On trouvera un petit inventaire de ceux qu'on a pu repérer. Comme nous ne sommes pas spécialiste du poète, ils seront bien sûr des plus connus. Si vous en voyez d'autres, n'hésitez pas à les signaler.

******

Il nous a paru intéressant de la montrer dans cette version diffusée à la télévision croate car elle est présentée par Ivica Krajač et précédée d'une traduction en serbo-croate (iékavien) lue par Zlatko Crnković.

Le présentateur Ivica Krajač (né en 1938) nous est surtout familier en tant que l'un des membres du groupe vocal les 4 M.

Le comédien Zlatko Crnković (1936-2012) était un acteur.

Le travail de transcription a grandement été facilité par le texte slovène trouvé sur Internet.

 Pour le résumer, disons qu'il s'agit de l'évocation d'une rencontre parisienne sous la pluie.

******


Mise enligne le 3 août 2009 par Zvonko Slisuric

(Zlatko Crnec - Zvonko Špišić - Radan Bosner)

Ivica Krajač

Čovjek koje sasvim sigurno, a veoma mnogo dao domaćoj i zabavnoj glazbi, posebno domaćoj šansoni, čak šta više dao joj je i svoj osobni pečat je Zvonko Špišić. Na nedavnom održanom Krapinskom festivalu on je izveo svoj najnoviju skladbu na stihove Zlatka Crneca Pismo gosponu Žaku Preveru v Pariz. Svraćam vam pažnju na izuzetnost i originalnost tog teksta koji nažalost svima onima koji baš nisu rođeni Zagorci biće prilično teško razumljiv, stoga smo se odlučili da to pismo prvo čujemo u jednom slobodnom i literarnom prijevodu. Čita Zlatko Crnković.

 
Zlatko Crnković

Da padala je kiša, gospon Prever, jako je padala
U Brestu, u Parizu, u Zagrebu i po mojoj kući
I po pasjoj kući je padala
I u srcu mome bilo je kišno

Od četvrtka na petak kad padala je kiša

A bila nam je kako nam više nikada biti neće
U Seni sam oprao noge znojne
Flundru Đokondu koja se smije
Molio sam za oprosti sviju grijehova kajkavskih
Zaprdac na Monmatru pola sata
U crkvi ja sam klečao
A onaj kurvarski crveni mlin
Tako mi se jako svidio da mi je i danas žao
Što vreću naših smrdljivih duša
samljeti nisam doneo

Od četvrtka na petak kad padala je kiša

Da li se sjećate, gospodin Prever, kako smo nešto mokro radili
Svaki najednom uglu Trijumfalnih vratiju
I Ajfelovog tornja.
Nijedan policjajac u zviždaljku nije zazviždao
Samo su platane u perivoju šumjele
I cvjeće je mirisno raslo kao i kod nas
Tu blizu, na Zrinjevcu, u Tuškanicu, u svakom klancu

Od četvrtka na petak kad padala je kiša

A mi, mi smo sve pomiješali, šampanjac s mlijekom
Vodu s bielom kavom, muziku s krvavom glavom
Čovjeka na Pigalu, Senu s Dravom
Cijeli Pariz s mojim dvorištem

A onda smo otišli na Trg cvijeća
I u mijesto cvijeća za našem dijevojke
Upalili tri šibice u parišku noć
Da je i presvijetli Kvazimodo nad nama
Jednu suzu je izgubio

Od četvrtka na petak kad padala je kiša

Sijećam se ja, gospon Prever, šetnje pred jutro
Kod crkve Notr Dam: Učinilo mi se tog časa da čujem
Za jutro koje dolazi
Mojega pijetla kako kukuriče u dvorištu
A u rukama vašim bila je crvena ciklama
Plačliva, plačliva, krvava i sama, sama, sama
Zajedno s nama

Od četvrtka na petak kad padala je kiša

Ivica Krajač

Doviđenja uz Zvonko Špišića i Pismo Gosponu Žaku Preveru v Pariz.

Zvonko Špišić

Je, curel je dežđ, gospon Prevert, fest je curel
V Brestu, v Parizu, v Zagrebu i po mouoje hiže
I po cuckove hiže je curel
I v sercu mojem bile je deždevne

Od četrtka na petek gda curel je dežđ

A bile nam je kak nam nigdar više nebu
V Seine sem si opral noge švicavne
Flundru Giacondu kaj se smeje
Sam prosil za oprost sieh grehoov kajkavskih
Za prezdec na Monmatreu pol vure
V cirkve ja sam klečal
A on kurvanjski črleni melin
Tak mi se fest dopal da mi je i denes žal
Kaj žakel našieh smrdlivih duš
Zmleti nis donesel

Od četrtka na petek gda curel je dežđ

Se sečate, gospon Prevert, kak smo nekaj mokroga
Delali saki na jenem vugle Trijumfalne lese
I Eiffelovoga turna.
Ni jen policajec v piščalku ni zapiščal
Same su platene v perivoju šumele
I cvetje je dišeče rasle kak i pri nam
Tu blizu, na Zrinjevcu, vu Tuškancu, v sakem klancu

Od četrtka na petek gda curel je dežđ

A mi, mi sme se zmiešali, šampanjec z mliekom
Vodu z bielu kavu, mužiku z kervavu glavu
Čoveka na Pigalleu, Seineu z Dravu
Cieli Pariz z mojim dvoriščem
Harmoniku z lajavem Šarkem

Se od četrka na petek gda curel je dežđ

A unda sme otišli na plac cvietja
I meste cvietja za naše diekle
Vužgali tri šibice v parišku nuoč
Za ludsko spražnuvajne želucov
Da je i presvietli Quasimodo nad nami
Jenu sozu zgubil

Od četrka na petek gda curel je dežđ

Siečam se ja, gospon Prevert, španciera pred jutre
Okoli cirkve Notre Dame i gospodo: Mi se pričinile tie čas da poslušam
Za jutre kaj dohaja
Mojega pievca kak kukuriče v dvorišču
A v ruka vaša bila je črlena ciklama
Plačliva, plačliva, kervava i sama, sama, sama
Z nami skup

Od četrka na petek gda curel je dežđ

 

******

On aura évidemment repéré des références à Barbara ("Il pleuvait sans cesse sur Brest..."), mais aussi au Marché aux oiseaux et à Paris By Night dont voici le texte ci-dessous, ainsi qu'une drôle de traduction par Radivoje Konstantinović.

Trois allumettes une à une allumées dans la nuit
La première pour voir ton visage tout entier
La seconde pour voir tes yeux
La dernière pour voir ta bouche
Et l'obscurité tout entière pour me rappeler tout cela
En te serrant dans mes bras

 

prever_izabrana_dela

 

Tri šibice kresnuh u noći
Prvu da ti vidim lice
Drugu da ti vidim oči
Poslednju da ti vidim usta
Onda pomrčina da se svega sećam
Dok te u naručju svome stežem srećan

 

******

 

Enfin, Quasimodo rappelle que Jacques Prévert avait participé au scénario d'une des versions de Notre-Dame de Paris de Victor Hugo (celle de 1956, par Jean Delannoy).

 

Notre_Dame_de_Paris